¿Gdje su zlatne ptice ljudskih snova, preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina do njih dolazi? Da li nam se ta duboka ¿e¿nja djetinje nerazumnosti posigurno javlja samo kao tüni znak izvezen na mahramama i na safijanskim koricama nepotrebnih knjiga?
I tada sam shvatio ono najvänije. Sje¿a li se, i njega sam pitao, nekad, o zlatnoj ptici koja znäi sre¿u. Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo möe da prevari, to ne möe. Sve drugo möe da izmakne i ostavi nas puste, to ne möe, jer zavisi od nas. Ne mogu da mu käem: budi mi prijatelj. Ali mogu da käem: bi¿u ti prijatelj."
Srpska knji¿evna scena möe se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih ¿ije stvaralätvo doti¿e ¿itaoca kao Selimovi¿evo - toplina i neposrednost njegovih junaka i ¿istota ose¿anja koja izviru sa stranica ovih dela, ispri¿anih takvom jednostavnö¿u kakvu samo vrhunski knji¿evnik möe da postigne, diraju pravo u düu i zauvek tu ostaju.
