Pored Dosljaka, Cedomir Ilic (1914) drugi je Uskokovicev roman iz beogradskog zivota. Jedan je od najupecatljivijih romana srpske moderne. Posvecen je poginulim Srbima u ratovima 1912. i 1913, a samo godinu dana po njegovom objavljivanju, Uskokovic je, skocivsi u reku, izvrsio samoubistvo. Odlucno napustivsi tradiciju srpske realisticke proze, ovaj talentovani slikar beogradskog ambijenta kroz ljubavnu pricu Visnje i Cedomira prikazuje tragican polozaj mladih iskorenjenih intelektualaca bacenih u svet koji ne dozivljavaju kao svoj. Izgubljeni u lavirintu modernoga grada, ovi dosljaci uporno, ali cini se uzaludno, pokusavaju da pronadju svoje mesto u drustvu koje se naglo razvija, a koje im zauzvrat ne ostavlja nista do teskobe u dusi.
